Zdrava ishrana
Sa ubrzanim tempom života i naša ishrana je postala ‘’brza’’. Trudeći se da završimo sve svoje obaveze, malo vremena nam ostaje da se posvetimo sebi i svom telu. U želji da što više postignemo, trudimo se da što efikasnije iskoristimo vreme. Kada se kući vratimo umorni, kasno popodne ili uveče, obično jedemo hladne obroke umesto kuvanih jela. To su obično mesne preradjevine, suhomesnati proizvodi, punomasni sirevi… Nakon toga, vrlo brzo odlazimo u krevet. Da bismo ujutru što pre stigli na posao najšešće koristimo gradski prevoz ili automobil, tako da smo i pešačenje sveli na minimum kako bi uštedeli što više vremena.
Hrana je naša svakodnevna potreba i izuzetno je važno kakvu hranu, koliko i kada unosimo u organizam. Kako bi sačuvali naše zdravlje, a organizam očuvali u dobrom duševnom i fizičkom stanju, naročito zbog jačanja imuniteta hrana koju jedemo mora biti punovredna. Pokazalo se kako su punovredni hranljivi sastojci hrane:
1. ugljeni hidrati
2. masnoce biljnog i zivotinjskog porekla
3. belancevine.
Hrana takodje sadrži i nehranljive sastojke bez kojih život nije moguć:
1. vitamini
2. minerali
3. voda
Hranljivost namirnica meri se energetskom vrednošću. Svaka namirnica i svako jelo oslobađa određenu količinu toplote koja nastaje sagorevanjem tih stvari u organizmu.
Namirnice koje koristimo u ishrani ne moraju biti skupe da bi bile zdrave. Jako je važan naš odnos prema hrani, njenoh energetskoj i vitaminskoj vrednosti i neškodljivosti obzirom na način na koji je uzgajana ili proizvedena. Takođe je važna i količina hrane koja se konzumira, raspored obroka kojih bi trebalo biti najmanje tri tokom dana i koji bi trebali biti svakodnevno u približno slično doba dana. Možemo stoga zaključiti kako je važan njihov odabir prema piramidi ishrane. Ugljeni hidrati bi trebalo biti najzastupljeniji u dnevnoj ishrani, sa 55-60%, zatim belančevine i masti sa 15-20% udela u dnevnoj ishrani. U ishrani svake osobe najzastupljenije bi trebale biti integralne žitarice sa svojim proizvodima.
Piramida zdrave ishrane nas uči kako je potrebno jesti raznovrsnu i raznoliku hranu, povećati unos integralnih žitarica (integralni hleb i testenina, integralni pirinač, žitarice za doručak, pahuljice i slično), voća, povrća i mahunarki (pasulj, grašak, sočivo, soja), smanjiti unos hrane životinjskog porekla, smanjiti unos slobodnih masnoća i rafiniranog šećera i slatkiša, smanjiti upotrebu soli, alkoholnih pića, povećati fizičku aktivnosti, i naravno piti mnogo čiste vode.
Smatra se kako nema zdrave i nezdrave hrane, pitanje je samo odabira namirnica, kombinacije i količine. Vredno je spomenuti da je mediteranska ishrana postala svojevrstan standard ptavilne ishrane, budući da je preporučuje i Svetska zdravstvena organizacija, kao prototip za suzbijanje hroničnih degenerativnih bolesti. U toj ishrani osnovu čine ugljeni hidrati poreklom iz žitarica, voća i povrća. takav način ishrane doprinosi zdravlju. Raznovrsnost i umerenost su ključ zdrave ishrane.