Archive for category: Zdravlje

You are here: / / Zdravlje

Detoksikacija organizma

Detoksikacija organizma se odnosi na određeni metabolički put, aktivan  u celom ljudskom telu, koji obrađuje neželjene hemikalije za eliminaciju. Ovaj put uključuje niz enzimskih reakcija koje neutrališu i rastvaraju toksine i transportuju ih iz organa, poput jetre i bubrega, tako da se mogu izlučiti iz tela.

Detoksikacija je važna, ali moramo imati u vidu mnoge besmislice na koje danas nailazimo.

Stalno smo izloženi uticaju toksina, posebno ako živimo u blizini zagađenog područja, jedemo lošiju hranu, pijemo nefiltriranu vodu, ili smo često u vlažnom prostoru. Organizam takođe proizvodi toksine koji se moraju izbaciti iz tela, što se pogoršava ako imate digestivnih problema, problema sa sinusima, stalno ste pod stresom, ne spavate dovoljno, fizički ste iscrpljeni ili se oporavljate od operacije.

Možete proceniti kako Vaš detoks sistem radi po energiji koju imate kada ustanete. Da li postoji išta gore nego kada ustanete, a osećate se kao da niste spavali cele noći?

Postoje četiri osnovna sistema za otklanjanje toksina iz organizma, i oni moraju biti usklađeni i funkcionisati zajedno. Tu spada:

  • odlaganje ćelijskog otpada, posebno mlečne kiseline
  • uklanjanje većih toksina kroz limfu
  • obrada toksina u jetri (većina toksina odlazi u žuč, a zatim u digestivni trakt, odakle se i izbacuje iz organizma; neki toksini se izbacuju i putem urina)
  • u digestivnom traktu se toksini konačno izbacuju iz organizma

Detoksikacija ustvari znači čišćenje krvi. To se radi uklanjanjem nečistoća iz krvi u jetri, gde se toksini obrađiju za izbacivanje iz organizma. Telo takođe eliminiše toksine kroz bubrege, creva, limfu i kožu. Međutim, kada je sistem ugrožen, toksini se ne filtriraju na odgovarajući način i to utiče na svaku ćeliju u telu.

Za početak detoksikaciju počnite tako što ćete eliminisati ili smanjiti unos cigareta, alkohola, kafe, sećera i masti. Smanjite upotrebu hemikalija, dobro bi bilo da i preparate za ličnu higijenu zamenite prirodnom kozmetikom.

Ne zaboravite da sve detoks dijete čiste Vaš organizam samo dok ih koristite. Nakon toga organizam je ponovo izložen dejstvu toksina. Zato je najbolje svakodnevno koristitit namirnice koje pomažu detoksikaciji i biti umeren u svemu.

Svakodnevno možete „čistiti“ svoje telo ako se pridržavate određenih životnih navika:

  • Jedite dosta vlakana, uključujući smeđ pirinač, organski sveže voće i povrće. Cvekla, rotkvice, brokili, artičoke, kupus su odlične namirnice za detoksikaciju.
  • Očistite i zaštitite jetru konzumirajući biljke kao što su koren maslačka, čičak,  silimarin i pijte zeleni čaj. A takođe je delotvoran čaj od koprive.
  • Uzimajte vitamin C koji pomaže stvaranju glutationa, jedinjenje jetre koje odnosi toksine. Odličan je ritual da započnete dan sveže ceđenim sokom od limuna i narandže.
  • Pijte najmanje 2l vode dnevno.
  • Smanjite stres razmišljajući pozitivno. Znamo da to u početku može biti teško, ali pokušajte i rezultati neće izostati.
  • Koristite hidroterapiju. Tuširajte se 5 minuta toplom vodom, posebno u predelu vrata. Zatim hladnom vodom tridesetak sekunti. Ovaj postupak ponovite tri puta, a nakon toga se odmorite pola sata.
  • Idite u saunu kada ste u mogućnosti. Višak toksina lako će biti izbačen iz organizma evaporacijom znoja.
  • Vežbajte. Bilo koji vid fizičke aktivnosti odličan je za detoksikaciju organizma. Za koji god vid rekreacije da se odlučite, svakako će prijati Vašem organizmu.
  • S obzirom da se toksini izbacuju i putevima limfnog sistema usporen rad limfe može predstavljati problem. Masaža, tj limfna drenaža će pokrenuti rad limfe i cirkulacije i na taj način pomoći organizmu da se reši toksina.

 

 

Hormoni i Vi

Hormoni

Hormonske promene utiču na sve osobe, bez obzira na njihovu dob. Međutim, hormone najčešće vezujemo za žene u menopauzi, uz negativnu asocijaciju za tu reč.  Za žene, hormonske promene najčešće dolaze u četrdesetim i pedesetim godinama, ali su moguće i ranije, u tridesetim godinama. Danas se žene ranije susreću sa hormonskim promenama, što zbog načina života i ishrane, što zbog zagađenja i toksina kojima smo svakodnevno izloženi.

Endokrini sistem je jedan od najvažnijih faktora u procesu starenja. On proizvodi i reguliše hormone, koji sa godinama mogu drastično da opadnu, posebno kod žena. Hormoni su hemijski glasnici između ćelija, kojise proizvode u organima kao što sujajnici, nadbubrežna i štitna žlezda. Hormoni su uključeni u mnogo različitih funkcija organizma, kao što su rast, imune, reproduktivne i metaboličke funkcije. „Spoljašnje starenje“  je pod dejstvom spoljašnjih faktora, kao što je UV zračenje, životni stil i zagađenje izaziva duboke bore i hiperpigmentaciju kože. Za razliku od tog, „unutrašnje starenje“ prouzrokuje naš bioloski sat. Suva koža, bledilo i fine bore su deo prirodnog procesa starenja kože. Mnogi  faktori utiču na unutrašnje starenje kože- genetika, smanjena produkcija lipida i nivo hormona. Hormonske promene se sve više ispituju zbog njihovog velikog uticaja na zdravlje kože, posebno kod žena.

  • Estrogen utiče na debljinu kože, njenu vlažnost i formiranje bora. Estrogen može povećati ulogu glikozaminoglikana, kao što je hijaluronska kiselina, koja odražava vlažnost kožei njen strukturni integritet. Takođe mogu da povećaju proizvodnju kolagena u koži , gde održavaju debljinu epiderma, omugućavaju koži da ostane punija, hidrirana i bez bora. Estrogen pomaže našoj kosi i koži da duže „ostanu mlede“. U pubertetu, menstrualnom ciklusu i menopauzi progesteron ima ključnu ulogu. Dalja istraživanja bi trebalo da bolje objasne interakciju ova dva hormona i pomognu da bolje razumemo njihov uticaj na kožu i kosu.
  • Testosteron je glavni muški hormon. On je jedan od razloga glavnih muških karakteristika- grublja kosa, deblja i masnija koža. Kod žena se gubitak kose često povezuje sa povećanim nivoom androgena (glavni i najaktivniji androgen je testosteron). Sa godinama odnos estrogena i androgena postaje neuravnotežen. Usled tog disbalansa hormona kod žena se mogu javiti problemi sa masnijom kožom i aknama.
  • Štitnu žlezdu čine dva hormona koja utiču na metabolizam, razvoj mozga, disanje, telesnu temperaturu, snagu mišića, na kosu, kožu, menstrualni ciklus. Opet, balans je ključan i kod ovih hormoina: previše- koža može postati topla i znojava; premalo- koža postaje suva i gruba. Disfunkcija ove žlezde može dovesti i do proređivanja ili gubitka kose.

Najčešći simptomi hormonskog disbalansa su:

  • Uporno dobijanje na težini

Životni stil, način ishrane i fizička aktivnost su svakako najvažniji faktori za održavanje željene kilaže, ali tu nije kraj priče. Mnoge žene zbog hormonskog disbalansa imaju problem sa održavanjem željene kilaže.

  • Stomačić i gubitak mišićne mase

Kada je naš endokrini sistem pod stresom dolazi do manjeg lučenja određenih hormona i do preteranog lučenja nekih drugih (uglavnom kortizola). Zbog ovog procesa naše telo stvara zalihe masnih naslaga za buduću upotrebu, što nam može nagovestiti zamor nadbubrežne žlezde.

  • Nizak libido

Jedan od najuočljivijih simptoma hormonskog disbalansa je nizak libido, što započinje sa poremećajem sna. Bez kvalitetnog sna lučenje polnih hormona se može smanjiti.

  • Umor

Ne možete da izdržite do podneva bez neke vrste energetskih namirnica (kafa, energetska pića)? Ne možete bez popodnevne dremke? Nije normalno da se stalno osećate umorno, neispavano, usporeno. Male promene u ishrani mogu Vam pomoći u stabilizovanju šećera u krvi.

  • Anksioznost, razdražljivost i depresija

Anksioznost i depresija su znaci da postoji disbalans, toksičnost, stres ili premorenost, vrlo često zato što nismo negovali svoje telo kako je trebalo. Poslušajte Vašu intuiciju i preduzmite potrebne mere da zadovoljite svoje potrebe.

  • Insomnia i loš san

Ovim započinje krug fizičkog stresa i povećanje nivoa holesterola, što direktno uzrokuje mnoge hormonske poremećaje. Ne postoji ni jedan aspekt Vašeg života na koji insomnija neće uticati.

  • Znojenje

Za mnoge žene noćno znojenje i talasi vrućine su prvi znak da se nešto dešava. Možda to nije trenutak da se započinje sa terapijom, ali svakako ne bi bilo loše voditi dnevnik o obrocima, fizičkom  stanju i emocijama koje sve to prate. Često su emocije pokretači naše „unutrašnje vreline“.

  • Digestivni problemi

Gasovi, nadutost i sporo varenje su takođe hormonalni problemi koji se često ne dovode u vezi sa hormonskim disbalansom, ali se povezuju sa lošom ishranom, nedovoljnim žvakanjem hrane ili prevelikim količinama hrane. Kada imate problem sa probavom, Vaše telo ustvari gladuje zbog zbog loše ekstrakcije nutrijenata.

  • Žudnja za hranom

Česti razlozi žudnje sa hranom ili prejedanja su poremećaji u radu nadbubrežne žlezde, otpornost na insulin i drugi hormonski disbalansi. Smanjeno konzumiranje šećera i alkohola pomoćiće kontrolisanju želje za hranom, kao i problemu sa varenjem.

Imajte u vidu da se mnogi od ovih simptoma mogu povezati sa nekim drugim zdravstvenim problemima. Analizom krvi se obično može utvrditi šta je u pitanju i da li je problem hormonski. Zato je najbolje posavetovati se sa lekarom.

 U osnovi istinskog, holističkog zdravlja leži izbalansirana ishrana, dovoljno sna i fizičke aktivnosti, i naravno- što manje stresa.

 

Savet za zdravu ishranu

Zdrava ishrana

Sa ubrzanim tempom života i naša ishrana je postala ‘’brza’’. Trudeći se da završimo sve svoje obaveze, malo vremena nam ostaje da se posvetimo sebi i svom telu. U želji da što više postignemo, trudimo se da što efikasnije iskoristimo vreme. Kada se kući vratimo umorni, kasno popodne ili uveče,  obično jedemo hladne obroke umesto kuvanih jela. To su obično mesne preradjevine, suhomesnati proizvodi, punomasni sirevi… Nakon toga, vrlo brzo odlazimo u krevet. Da bismo ujutru što pre stigli na posao najšešće koristimo gradski prevoz ili automobil, tako da smo i pešačenje sveli na minimum kako bi uštedeli što više vremena.

Hrana je naša svakodnevna potreba i izuzetno je važno kakvu hranu, koliko i kada unosimo u organizam. Kako bi sačuvali naše zdravlje, a organizam očuvali u dobrom duševnom i fizičkom stanju, naročito zbog jačanja imuniteta hrana koju jedemo mora biti punovredna. Pokazalo se kako su punovredni hranljivi sastojci hrane:

1. ugljeni hidrati

2. masnoce biljnog i zivotinjskog porekla

3. belancevine.

Hrana takodje sadrži i nehranljive sastojke bez kojih život nije moguć:

1. vitamini

2. minerali

3. voda

Hranljivost namirnica meri se energetskom vrednošću. Svaka namirnica i svako jelo oslobađa određenu količinu toplote koja nastaje sagorevanjem tih stvari u organizmu.

Namirnice koje koristimo u ishrani ne moraju biti skupe da bi bile zdrave. Jako je važan naš odnos prema hrani, njenoh energetskoj i vitaminskoj vrednosti i neškodljivosti obzirom na način na koji je uzgajana ili proizvedena. Takođe je važna i količina hrane koja se konzumira, raspored obroka kojih bi trebalo biti najmanje tri tokom dana i koji bi trebali biti svakodnevno u približno slično doba dana. Možemo stoga zaključiti kako je važan njihov odabir prema piramidi ishrane. Ugljeni hidrati bi trebalo biti najzastupljeniji u dnevnoj ishrani, sa 55-60%, zatim belančevine i masti sa 15-20% udela u dnevnoj ishrani. U ishrani svake osobe najzastupljenije bi trebale biti integralne žitarice sa svojim proizvodima.

Piramida zdrave ishrane nas uči kako je potrebno jesti raznovrsnu i raznoliku hranu,  povećati unos integralnih žitarica (integralni hleb i testenina, integralni pirinač, žitarice za doručak, pahuljice i slično), voća, povrća i mahunarki (pasulj, grašak, sočivo, soja), smanjiti unos hrane životinjskog porekla, smanjiti unos slobodnih masnoća i rafiniranog šećera i slatkiša, smanjiti upotrebu soli, alkoholnih pića, povećati fizičku aktivnosti, i naravno piti mnogo čiste vode.

Smatra se kako nema zdrave i nezdrave hrane, pitanje je samo odabira namirnica, kombinacije  i količine. Vredno je spomenuti da je mediteranska ishrana postala svojevrstan standard ptavilne ishrane, budući da je preporučuje i Svetska zdravstvena organizacija, kao prototip za suzbijanje hroničnih degenerativnih bolesti. U toj ishrani osnovu čine ugljeni hidrati poreklom iz žitarica, voća i povrća. takav način ishrane doprinosi zdravlju. Raznovrsnost i umerenost su ključ zdrave ishrane.